Владари Новгородске кнежевине
(862-882)
Велики кнежеви Кијева
(882-1169)
Велики кнежеви Владимира
(1169-1272)
Велики кнежеви Москве
(1272-1547)
Цареви Русије
(1547-1721)
Императори Сверуски
(1721-1917)
Лидери Совјетске државе
(1917-1991)
Председници Русије
(1917-1991)
Аскољд и Дир
Олег Вешти
Игор Рјурикович
Свјатослав І Кијевски
Јарополк І Кијевски
Владимир І Велики
Свјатополк І Кијевски
Јарослав Мудри
Изјаслав І Јарославич
Всеслав од Полоцка
Свјатослав ІІ Јарославич
Всеволод Јарославич
Свјатополк ІІ Изјаславич
Владимир Мономах
Мстислав І Велики
Јарополк Владимирович
Вјачеслав І Кијевски
Всеволод ІІ Кијевски
Игор ІІ Кијевски
Изјаслав ІІ Кијевски
Јуриј Долгоруки
Ростислав І Кијевски
Изјаслав ІІІ Кијевски
Владимир Мстиславич
Мстислав ІІ Кијевски
Игор Рјурикович
(912. - 945.)
Игор Рјурикович
Владавина:
912. - 945.
Династија:
Рјуриковичи
Отац:
Рјурик
Брак:
Олга Кијевска
Потомство:
Свјатослав І Кијевски
Наследник:
Олга Кијевска
Игор је постао кијевски кнез после Олегове смрти.
Игор је оженио Олгу. За разлику од Олега, којег је одликовала снага и одлучност, Игор није био толико јак и чврст у одлукама. За врреме Игорове владавине, уз руску границу, први пут су се појавили Печензи. Они су били турски номадски народи. Они су се пробијали кроз црноморску обалу кроз хазарске земље и преко хазарских граница. 915. године Игор је закључио мир са печензима, мада, пет година касније, Руси су опет ратовали са печензима.
Печензи нису били једини проблем кнеза Игора. Он је морао да ратује и са Вјатићима, зато што су они, после Олегове смрти, одбили да признају власт Кијева. Кнез је опет морао да доказује своју моћ и да се бори за своја права. Он је победио вјетиће и приморао их да плаћају данак.
Односи између Русије и Ромејског царства су се покварили до 941. године, тако да су Руси на Цариград. Око 10.000 руских ратника је на лађама стигло до Цариграда и одмах су почели да пљачкају Цариград и његову околину. Међутим, Грци су се супроставили и уз помћ грчке ватре руска флота је уништена.
944. године, Игор је поновио поход на Византију. Једноставно, он је желео да се освети. Коњица је кренула дуж црноморске обале, али, када су се налазили недалеко од Херосона, грчког града на Криму, кнеза су пресрели византијски изасланици. Ромејска империја је предлагала плаћање данка и закључивање мира. Игор је прихватио те предлоге и споразум је закључен 944. године. У уговору је наведено да руски трговци морају да плаћају царину у византијским земљама., тако да је овај уговор био неповољнији од Олеговог.
Игора је наследио његов син Светислав (Свјатослав, 945-972). Пошто је Свјатослав било малолетан, врховну власт је примила његова мајка Олга.
Извор: www.wikipedia.com